Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va Cr­ne Go­re oću­ta­lo je ju­če či­nje­ni­cu da je Hr­vat­ska na­šu ze­mlju op­tu­ži­la za agre­si­ju. Hr­vat­ska je pri­pre­mi­la za­kon o pra­vi­ma hr­vat­skih bra­ni­te­lja u kom kao agre­so­re po pr­vi put ozna­ča­va Sr­bi­ju, Cr­nu Go­ru i ve­li­ki broj pri­pad­ni­ka srp­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Hr­vat­skoj.
– Ne­će­mo ni­šta od­go­va­ra­ti – sa­op­šte­no je „Da­nu“ iz ka­bi­ne­ta še­fa cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća.
Re­dak­ci­ja „Da­na“ do­sta­vi­la je ka­bi­ne­tu še­fa di­plo­ma­ti­je pi­ta­nje da li će ulo­ži­ti pro­test­nu no­tu zbog ova­kvog po­te­za Hr­vat­ske ili re­a­go­va­ti na bi­lo ko­ji dru­gi na­čin. Tra­ži­li smo i od­go­vor na pi­ta­nje ko­li­ko će to što Hr­vat­ska Cr­nu Go­ru ozna­ča­va kao agre­so­ra uti­ca­ti na od­no­se dvi­ju ze­ma­lja, ko­je zva­nič­ni­ci kon­stant­no pred­sta­vlja­ju kao do­bro­su­sjed­ske. Me­đu­tim, i ta na­ša pi­ta­nja osta­la su bez od­go­vo­ra.
Po­me­nu­ti za­kon je već pri­hva­ćen akla­ma­ci­jom svih po­li­tič­kih op­ci­ja na od­bo­ru za ve­te­ra­ne hr­vat­skog sa­bo­ra.
Od­red­be pred­lo­že­nog za­ko­na za­sno­va­ne su na De­kla­ra­ci­ji o do­mo­vin­skom ra­tu, ali sa dvi­je bit­ne raz­li­ke ka­da je ri­ječ o for­mu­la­ci­ji ko je sve bio agre­sor na Hr­vat­sku. Na­i­me, u pred­lo­gu za­ko­na sto­ji da su agre­si­ju na Re­pu­bli­ku Hr­vat­sku iz­vr­ši­le Sr­bi­ja, Cr­na Go­ra, JNA i pa­ra­voj­ne je­di­ni­ce iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, uz po­moć ve­li­kog bro­ja pri­pad­ni­ka srp­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Hr­vat­skoj.
Pred­sjed­nik Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne Cr­ne Go­re Ra­dan Ni­ko­lić je ka­zao da je vi­še ne­go ja­sno ko je u Hr­vat­skoj bio agre­sor, a ko je bra­nio svo­ju ze­mlju.
– Oru­ža­ne for­ma­ci­je Hr­va­ta i Mu­sli­ma­na bi­le su pa­ra­voj­ne for­ma­ci­je a JNA je­di­na le­gal­na oru­ža­na sna­ga. Ja­sno je ko je bio agre­sor, ko voj­ska, a ko pa­ra­voj­ska, a oni sa­da mo­gu da pi­šu šta god ho­će. Uosta­lom, to vi­še i ni­je naš pro­blem. Ne­ka to vi­di cr­no­gor­ska vlast, ko­ja je „u od­lič­nim od­no­si­ma“ sa Hr­vat­skom. Si­gu­ran sam da će oni to „uspje­šno“ ri­je­ši­ti baš kao što su ri­je­ši­li i pi­ta­nje Pre­vla­ke – re­kao je Ni­ko­lić.
Do­dao je da će u to­me vje­ro­vat­no po­mo­ći i po­ča­sni gra­đa­nin Pod­go­ri­ce Stje­pan Me­sić.
– Bi­će to sve „ka­ko tre­ba“ jer su od­no­si iz­me­đu Crb­ne Go­re i Hr­vat­ske iz­u­zet­ni-iro­nič­no je pro­ko­men­ta­ri­sao Ni­ko­lić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ni­je tre­ba­lo bi­ti pre­vi­še po­li­tič­ki pa­me­tan pa pred­vi­dje­ti ka­ko će da se za­vr­ši za­o­kret u spolj­noj po­li­ti­ci Cr­ne Go­re na­stao od mo­men­ta kad je Me­sić do­bio ti­tu­lu po­ča­snog gra­đa­ni­na Pod­go­ri­ce i prak­tič­no po­stao sa­vjet­nik cr­no­gor­ske vla­sti.
– Ne vi­dim ni­je­dan po­zi­ti­van po­mak u ko­rist Cr­ne Go­re. Umje­sto to­ga, nas ko­ji smo le­gal­no, u skla­du sa usta­vom i sa voj­nič­kom za­kle­tvom, bra­ni­li svo­ju ze­mlju pro­gla­si­li su za agre­so­ra. Oni ko­ji su iz­vr­ši­li oru­ža­nu po­bu­nu, za ko­ju je po usta­vu SFRJ bi­la pred­vi­đe­na ka­zna od naj­ma­nje de­set go­di­na za­tvo­ra, ka­sni­je su po­či­ni­li zlo­či­ne pre­ma cr­no­gor­skim re­zer­vi­sti­ma u slu­ča­je­vi­ma Lo­ra, Duv­no, Cr­no­gla­va i Če­pi­ku­će – is­ta­kao je Ni­ko­lić.
Ka­ko je do­dao, su­de­ći po za­ko­nu ko­ji je Hr­vat­ska pri­pre­mi­la, sa­da će oni ko­ji su ubi­ja­li cr­no­gor­ske re­zer­vi­ste za to da do­bi­ju i od­šte­tu. On je uka­zao da Cr­na Go­ra sa Hr­vat­skom ima spo­ra­zum ko­ji u sve­mu dis­kri­mi­ni­še voj­ni­ke i ci­vi­le iz na­še ze­mlje ko­ji su bi­li žr­tve oru­ža­nih sna­ga Hr­vat­ske.
– Mi smo od svih do­sa­da­šnjih dr­žav­nih tu­ži­la­ca, i od Ve­sne Me­de­ni­ce i od glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća tra­ži­li da se taj spo­ra­zum po­ni­šti – pod­sje­tio je Ni­ko­lić.
V.R.


Re­a­go­va­li Vu­čić i Pu­po­vac

Spor­ni za­kon o pra­vi­ma hr­vat­skih bra­ni­te­lja bio bi i usvo­jen da pro­tiv nje­ga jav­no ni­je is­tu­pio pred­sjed­nik Sa­mo­stal­ne de­mo­krat­ske srp­ske stran­ke Mi­lo­rad Pu­po­vac. Pi­ta­nje ovog za­ko­na pro­ble­ma­ti­zo­vao je i pred­sjed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić na mar­gi­na­ma za­sje­da­nja Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne Uje­di­nje­nih na­ci­ja u Nju­jor­ku. On je re­kao da je pred­log tog za­ko­na u ko­jem se Sr­bi­ja na­vo­di kao agre­sor ne­pri­hva­tljiv.
– To otva­ra Pan­do­ri­nu ku­ti­ju jer će se on­da u Sr­bi­ji do­ni­je­ti još 500 za­ko­na o to­me šta je na­pra­vlje­no Sr­bi­ma u Ja­se­nov­cu ili Olu­ji – uka­zao je Vu­čić.